Kontakt
Od trenutka kada je predstavljena, 5G mreža je izazvala burne reakcije u javnosti.
Nije prošlo mnogo vremena od kad je asociacija na nju prešla sa ideje koja će omogućiti tehnološki napredak do toga da je opasna po život.
Da li su ovi strahovi opravdani?
Šta je to u stvari 5G mreža i kako funkcioniše?
U daljem tekstu ćemo se upoznati sa ovom mrežom i odgovoriti na većinu vaših pitanja vezanih za nju.
Šta je 5G mreža?
Ona pretstavlja generaciju mobilne mreže i novi globalni bežični standard koji dolazi posle 1G, 2G, 3G i 4G.
Dizajnirana je da poveže gotovo sve i svašta uključujući mašine, objekte i uređaje. Ova vrsta bežične tehnologije pruža brži protok podataka, veću pokrivenost kao i skoro nikakvo kašnjenje u prenosu podataka.
Ko je izmislio petu generaciju mobilne mreže?
Ne postoji jedna osoba ili kompanija koja poseduje ovu vrstu tehnologije, već postoji nekoliko kompanija koje doprinose njenom oživljavanju.
Qualcomm je zauzeo glavnu ulogu u pronalasku mnogih osnovnih tehnologija koje vode industriju ka postavljanju novog 5G standarda.
Koja je brzina 5G mreže?
Dizajnirana je da podrži brzine od 10 do 100 puta veće od trenutnih.
To znači da bi trebalo da dostigne 20 gigabajta po sekundi sa latencijom (kašnjenjem) od samo 1 milisekunde.
Ali 5G mreža nije posebna samo po brzini protoka i nižoj latenciji (manjem kašnjenju).
Pored toga što je jako brza, ona je dizajnirana da obezbedi veći kapacitet i sposobnost međusobnog konektovanja mnogo više uređaja.
Da li je 5G mreža opasna po zdravlje?
Po internetu kruže razne priče njenoj štetnosti.
Različite teorije govore da će ona negativno uticati na pčele, ptice kao i naš imunitet.
Možemo pročitati i različite članke o tome kako bi ona mogla da probije ljudsku kožu i stvara tumore.
Postoje i teorije koje povezuju petu generaciju mobilnih mreža i koronavirus.
Da li je to istina?
Dr Irini Reljin , profesorka Elektrotehničkog fakulteta (ETF) je odgovorila na ovo pitanje. Ona navodi da su ovakve glasine jako štetne i da nisu utemeljene na istini.
Prema njoj, sve smo ovo do sada i koristili.
Kako ona kaže frenkvencijski opsezi kojima se služi 5G (700 MHz i 3.6 GHz, 26 GHz, 36 GHz) su korišćeni i do sada u telekomunikacijama. Jedina razlika je sada što će se te frekvencije služiti za drugačije namene.
Po njoj, uređaji koji se koriste u elektronskim komunikacijama već odavno rade na frekvencijama kojima će se služiti peta generacija i kako vidimo nije se pojavio nikakav problem.
Pored toga, ona tvrdi da neće biti nikakve seče šuma zbog nje. Uklanjanje drveća i menjanje okruženja ne samo da nije poželjno nego bi i stvorilo smetnje.
Pošto će ona funkcionisati na osnovu postojećih mreža koje su projektovane na osnovu sadašnjeg stanja na terenu nema smisla u bilo kakvoj izmeni.
Sam opseg radio talasa koji se koristi za mrežu mobilne telefonije nije jonizirajući tvrdi Dejvid Robert Grajams, stručnjak iz ove oblasti, lekar i istraživač raka.
Za one koji nisu upoznati samo-jonizirajući opseg radio talasa poseduje dovoljno energije da razbije DNK i ošteti ćelije.
Prema rečima Dejvida Roberta Grajamsa radio talasi kojima se služi 5G mreža NISU takvi.
Pročitajte više o tome šta RATEL kaže o 5G tehnologiji i zdravlju ljudi!
5G u Srbiji
Razvoj ove tehnologije je u Srbiji predviđen strategijom usvojenom 2018. Na predlog RATEL-a (Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge) Vlada Srbije je usvojila početkom jula 2020 uredbu o utvrđivanju Plana namene radio frekvencijsih opsega (u koju je uključen i 5G).
Plan namene radio-frekvencijskih opsega već postoji a RATEL je već pripremio i planove o raspodeli frekvencijskih opsega. Njih treba da usvoji nadležno ministarstvo.
Prema Ministarstvu telekomunikacija, mobilni operateri će finansirati izgradnju mreže. Za frekvencije će se nadmetati Telekom, Telenor i VIP, mada na aukciji mogu učestvovati i drugi operateri.
Tender za 5G radio frekvencije je bio predviđen za treći kvartal 2020 ali ga je COVID-19 epidemija usporila.
U Srbiji je radilo 4 privremene bazne stanice za mrežu pete generacije. Trenutno ne radi ni jedna 5G bazna stanica.
RATEL je izdao 4 privremene pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija. Cilj ovih dozvola je bilo ispitivanje i testiranje nove mreže na teritoriji Beograda. Operateru Telenor je izdata jedna a operateru Telekom tri.
Bazna stanica u Naučno-tehnološkom parku u opštini Zvezdara je funkcionisala na osnovu jedne od tih dozvola na period od 60 dana.
Prema informacijama iz Naučno-tehnološkog parka ova oprema nije trenutno u upotrebi.
5G mreža je prisutna na svim kontinentima iako je njena instalacija u različitim fazama.
Prema podacima kompanije Ookla najbolje pokrivena država je SAD. Na drugom mestu je Kina, zatim Japan, Holandija, Nemačka i ostale zemlje.
Na Twitter kanalu koji je pokrenula Ookla možete da pratite njeno širenje u svetu.
Po kom principu funkcioniše 5G?
Ona poput ostalih koristi takozvani „ćelijski sistem“. Ovaj sistem deli teritorije na sektore ili ćelije i koristeći radio-talase šalje enkodirane signale između hotspot-ova, drugim rečima antena.
Svaka od ćelija mora biti povezana na kičmu mreže. Ovo se postiže žičanim kao i bežičnim putem.
Peta generacija je kao i 4G LTE bazirana na OFDM tipu enkodiranja. Međutim novi 5G NR (New Radio) još više pospešuje OFDM da bi obezbedio veći stepen fleksibilnosti i prilagodljivosti.
Ovaj novi sistem radi na mnogo višim frekvencijama od 4G-a. To je neophodno jer mora da nosi dosta veće brzine. 4G kanali rade na 20 MHz, i kada se spoje dostižu 160 MHz. 5G kanali mogu dostići 100 MHz.
Da bi peta generacija mobilnih mreža funkcionisala koristi dva tipa frekvencija: ispod i iznad 6 GHz.
Šta je to radio spektar?
Hajde da se prisetimo lekcija iz fizike i elektromagnetskog spektra.
On uključuje različite talasne dužine/frekvencije sa kojima možemo da se susretnemo kao što su gama zraci, x zraci, svetlo kao i vidljivi zraci, mikrotalasi, milimetarski talasi, radio talasi (uključujuci AM i FM radio) i drugi.
Radio spektar uključuje frekvencije između 3 kiloherca (KHz) i 300 gigaherca (GHz). Ranije mobilne mreže, uključujući i 1G su radile na frekvencijama od 850 Mhy i 1900 MHz.
Zatim su 2G i 3G mreže radile na dodatnim frekvencijskim opsezima i spektru od oko 2100 MHz.
4G LTE tehnologija radi na dodatnim frekvencijskim opsezima i spektru od oko 600 MHz, 700 MHz, 1.7/2.1 GHz, 2.3 GHz i 2.5 GHz.
Peta generacija koristi spektar visokog opsega, koji se ponekad naziva „milimetarski talasi“. On omogućava frekvenciju od oko 28 GHz. Kao što vidite ovo je značajno brže od 4G mreže koja za transfer informacija koristi frekvencije oko 700 MHz – 2500 MHz.
Koje su razlike između prethodnih generacija mobilnih mreža i 5G mreže?
Prethodne generacije mobilnih mreža su 1G, 2G, 3G i 4G.
Prva generacija je kao što i njen naziv govori 1G. Korišćena je u 1980-im i prenosila je analogni glas.
Druga generacija je 2G. Korišćena je u devedesetim godinama prošlog veka i uvela je digitalni glas.
Treća generacija je 3G. Korišćena je u dvehiljaditim godinama i donela je mobilni internet.
Četvrta generacija je 4G LTE. Koristi se od 2010. Ona je otpočela eru mobilne širokopojasne mreže.
Sve ove generacije su vodile do 5G mreže, koja je dizajnirana da obezbedi veću povezanost nego što je to ikada ranije bilo moguće.
Peta generacija je dizajnirana sa proširenim kapacitetom koji bi omogućio iskustva nove generacije korisnicima. Pored ovoga, ona omogućava osnaživanje novih modela implementacije i isporučuje nove usluge.
Velikim brzinama, superiornom pouzdanošću i zanemarljivim kašnjenjem (letentcijom) poslednja generacija proširuje mobilni ekosistem u nove svetove.
Utiče na svaku industriju, čini transport sigurnijim, omogućava preciznost u poljoprivredi, digitalizovanu logistiku, poboljava medicinu kao i mnoge ostale sfere života.
Stvari koje izgledaju kao naučna fantastika polako ali sigurno postaju realnost.
Da zaključimo
5G mreža je nova generacija mobilnih mreža koja nudi veoma brz protok podataka. Ova brzina u protoku podataka će unaprediti sve sfere našeg života počevši od medicine pa sve do poljoprivrede.
Od svih zemalja na svetu 5G mreža je najzastupljenija u Sjedinjenim Američkim Državama.
Navodi da je ona štetna po zdravlje ljudi i životinja nisu utemeljeni na činjenicama, već su samo puka nagađanja.
Sve bazne stanice koje su bile u funkciji u Srbiji trenutno ne rade (bilo ih je 4). One su korišćene za testiranje i ispitivanje mreže pete generacije.
