Digitalna nejednakost

Digitalni svet je postao svakodnevnica. U svakodnevnim aktivnostima, područijima kao što su školstvo, bankarstvo, zdravstvo, državna uprava upotrebljava se ICT (Informacijsko i komunikacijska tehnologija), što građanima postaje nužan instrument za korišćenje određenih usluga.

Elektroniski dnevnici, e-banke, online kupovina… Poznavanje digital-a gotovo da više nije mogućnost, već potreba. informatička pismenost danas je uslov za dobijanje posla i podrazumeva se.

Međutim, podrazumevano znanje i stručnost u ovoj oblasti nemaju svi, i nije podjednako.

Digitalna nejednakost ne obuhvata samo pristup internetu. To je kompleksna tema koja uključuje i razlike u digitalnoj pismenosti, sposobnosti korištenja digitalnih alata i pristupu visokokvalitetnom digitalnom sadržaju. Dok se u razvijenim područjima brzo razvija tehnologija, mnoga ruralna područja ili manje razvijene zemlje i dalje zaostaju.

Uzroci za nastanak jaza mogu biti različite prirode ekonomski, tehnološki, društveni i politički. A digitalni jaz možemo definisati i kroz tri sloja:

1. “oni koji imaju” i “oni koji nemaju”
2. “oni koji imaju” i “oni koji znaju”
3. “oni koji znaju” i “oni koji znaju više”

Da li se jaz smanjuje ili povećava?

Postoji mišljenje da će se daljim širenjem primena Interneta digitalni jaz smanjivati. Naime,

broj korisnika Interneta stalno se povećava i 2018. godine on iznosi 48 odsto svetske populacije. To ipak znači da 52 odsto ljudi i dalje ne koristi Internet, a uočljiv je trend da u najnerazvijenijim zemljama veliki broj ljudi i poslova ostaje van primena Interneta i IKT. Bo‐ gate i razvijene zemlje su, zahvaljujući IKT‐u, sve uspešnije, a siromašne zemlje imaju sve više teškoća i preti im opasnost od padanja u digitalni jaz.

U Srbiji se beleži napredak u informatizaciji, ali je uočljivo i zaostajanje za razvijenim zemlja‐ ma.

• IT tržište stagnira od 2008. godine, da bi tek 2017. godine ostvarilo skroman rast od 5 odsto, na sadašnjih 467 miliona evra;
• Ulaganja u IKT su oko 80 evra po stanovniku, a u Evropskoj uniji oko 800 evra;
•  28 odsto domaćinstava i dalje nema računar niti koristi Internet, dok u Evropskoj uniji sa‐ mo 10 odsto domaćinstava nema računar;
•  Samo 12 odsto kompanija u Srbiji koristi CRM ili ERP softver;
• U najvećem delu privrede digitalizacija je na početnom nivou;
• I dalje je nizak nivo informatičke pismenosti i kulture;
• Nedovoljno je razvijena telekomunikaciona infrastruktura, a posebno nivo primena široko‐ pojasnog Interneta;
• Gotovo da i nema razvoja projekata „industrije 4.0“; • Tržištu nedostaje oko 20.000 programera.

Veoma je bitno praćenje pokazatelja i preuzimanje potrebnih mera kako bi eliminisali opasnost digitalnog jaza. Mišljenje stručnjaka iz ove oblasti jeste da je lakše sprečiti da zemlja uđe u digitalni jaz, nego je izvući iz njega.Faktori koji dovedu do digitalnog jaza teško se popravljaju u takvom okruženju.